pet - 12.06.2009
PA DA POČNEMO

Da, nije me bilo.
Nekako slutim da određeni broj blogera zna zašto ali za one „neupućene“ ja sam u međuvremenu postala roditeljica. Ubrzo nakon svojeg rođendana saznala sam da sam trudna i od tada se sve promijenilo. Ne zamjerite na odsustvu, uzela sam porodiljski. Evo sad se ponovo vraćam u normalu pa poželjeh da vidim šta radi blog ekipa i vidim da se dio društva povukao ali neki su na sreću ostali. I to je lijepo. Ma svatko zna svoje. Ja sam morala da se povučem jer mi je u glavi od trenutka spoznaje bilo stotinu misli, radosti i strahova. Sve je to zujalo danonoćno. Suze su smjenjivale smijeh i tako u krug do 26.08.2008. Tada sam napokon upoznala svoj maleni paketić i počelo je novo doba – ušla sam u sferu potpuno nepoznatog.
Mislila sam da ništa neću moći, mislila sam da ništa neću znati, ma svašta sam mislila. Naravno da sam sve mogla, znala i uopšte se nisam bojala. Sav onaj strah je nestao. Ljudi to je stvarno čudo! I svakim danom radost se uvećava.
Trebalo je vremena da se ponovo vratim na zemlju, među ljude. Pošto je jako zamamno držati malog anđela u naručju svakog dana, a pri tom hodati po zemlji – ne ide. Poletiš, a da i ne osjetiš. I ništa drugo ne vidiš.
Uskoro će moj anđeo da napuni godinu dana, a ja ću morati nazad na posao. Zato sam odlučila da se vratim na zemlju i malo pripremim za surovu realnost. Vi ćete mi svojim postovima sigurno u tome pomoći.
Moj anđelak se zove Tara i nedavno su joj nikla dva donja zubića, napokon.

 
objavio Natuljica 12. jun 2009 19:57:28 | Permalink | 6 Komentar(a)


  • 12. jun 2009 20:10:43, glup sam, glas ne vazi

    roditeljica - natuljica! lepo zvuči i baš mi je drago da imaš jedno divno opravdanje što te nije bilo.

  • 12. jun 2009 22:45:23, kojak

    eeee pa nek ti je srećno roditeljstvo, a vidim da umeš ite kako da uživaš u njemu, mada ja mislim da ono najslađe tek dolazi, videćeš. :o)

  • 13. jun 2009 1:06:51, ShArGaRePiCa

    O, dragushna.... Dobro nam doshla. Opravdali smo ti izostanke, a za Taru ljubatz od ZeRtZa :o)))

  • 13. jun 2009 2:22:48, maqa

    ajmeee natuljka majka :))) to tako dobro zvuci...svaka cast!!! srecna i zadovoljna:) opravdanje prihvaceno :)))))))))))))

  • 13. jun 2009 13:36:42, Ulica_Brestova

    Čestitamo! Kažu nema veće sreće od dece :) !

  • 13. jun 2009 16:27:52, trej

    Divno :) :) :)
    dobro je citati te opet.. pozdravi Tarishku :) :) :)

    • NAJTEŽE JE POČET

    I dok ja smišljam šta da napišem, dijagonalom sobe je protrčao TOLIKI pauk da sam ostala bez teksta. Drugi put, sad moram da se pozabavim gostom, inače ništa od spavanja.

     

     
    objavio Natuljica 12. jun 2009 0:50:05 | Permalink | 4 Komentar(a)


  • 12. jun 2009 9:18:46, glup sam, glas ne vazi

    izgleda da i on traži mrežu i na njoj svoj blog!

  • 12. jun 2009 9:18:55, adrian

    pa ako je vec gost, ponasaj se tako, pauci su dobri

    evo i ja dijagonalno samo da protrcim :)

  • 12. jun 2009 9:41:24, maqa

    kucni pauk je divno stvorenje.. cemu panika?
    i neka tebe..jasta :)

  • 12. jun 2009 9:46:44, kojak

    Mora da je ugledao neku slatku bubitzu u blizini? :o)

    • pon - 26.11.2007
    ...
    Moj prijatelj svakog 25. novembra nareže jedan specijlni CD i uz flašu dobrog vina došeće u posjetu. To je nepisano pravilo godinama. I godinama svaki taj CD preslušavam danima, mjesecima, do narednog 25. novembra. Čudan splet okolnosti vezuje moj rođendan sa njim. Netko njegov veoma drag rođen je dan prije mene, ali tog nekog već dugo nema među nama.
    Muzika je uvijek pažljivo birana, najbolje od najboljeg po njegovom izboru. Teško mogu da objasnim šta osjećam slušajući svaki takt poklonjene mi muzike. Svega se tu nađe ali sve pjesme vezuje jedno te isto - jaka emocija prepuna tuge koja nosi poput bujice – ne mogu joj se oduprijeti.
    I ove godine sam dobila CD. Mislila sam da ću moći preslušati sve melodije bez većih potresa ali kako su pjesme odmicale tako sam sve dublje i dublje tonula. Najednom kvrc, razbila se čaša izlivši suze, a ja sam kao utopljenik tražila obalu u olujnom moru.
    Sabrah se, pomislih da ću do sljedeće godine zabranit ovu tradiciju. Ko je to vidio plakat sam u mraku uz neku muziku?!
    Popila sam gutljaj vode, pa još jedan, zapalila cigaretu i počela sabirat. Odjednom je talas topline prožeo tijelo, shvatih da sam živo biće, da osjećam, suosjećam, reagujem. Ehej! Pomislih kako je lijepo znati da još uvijek mogu pustit suzu uz muziku, podijelit nečiju dugogodišnju bol – nisam otupila. Otimam se pokretnoj traci što odvlači život u smjeru gluvih odnosa: pričamo - nitko ne sluša, slušamo – ne čujemo.
    Dirnu vas poruke ljudi od kojih ne očekujete da upamte taj datum. Razgali vas buket cvijeća. Ali kada vas netko iz godine u godinu na jednostavan način budi iz tame to je najljepši poklon.
    Jedva čekam sljedeći novembar i novu lekciju o životu – pravom golom životu prepunom ožiljaka na nježnoj koži. I to je ljepota – na svoj način.
     
    objavio Natuljica 26. novembar 2007 22:00:00 | Permalink | 17 Komentar(a)


  • 26. novembar 2007 22:26:00, glup sam, glas ne vazi

    srećan ti rođendan. što bude više svećica na torti, nadam se da će i tame biti sve manje.

  • 26. novembar 2007 23:42:00, slobodna

    Srećan rođendan! A post? setan i lep u isto vreme...

  • 27. novembar 2007 1:54:00, iznogoud

    Ovim postom si me sjetila na izvanredni film "Slatki novembar"...

  • 27. novembar 2007 9:00:00, maqa

    srecan rodjus natuljka!!!

  • 27. novembar 2007 10:44:00, Natuljica

    E pa ljudi hvala, hvala od srca!

  • 28. novembar 2007 16:49:00, ViRiVi

    srecan rodjenda.rastuzila me prica:(

  • 29. novembar 2007 16:53:00, trej

    srećan rođendan Natuljice...

  • 29. novembar 2007 17:43:00, Natuljica

    Hvala Trej!

  • 1. decembar 2007 14:17:00, s super

    e, da Natuljice srećan i sretan rodjendan! D

  • 12. decembar 2007 9:30:39, valsinuts

    cao nato, srecan ti i 12.12 (sad se vadim sto se retko pojavljujem, ali srecan ti i rodjendan :)

  • 19. decembar 2007 12:21:06, Natuljica

    Izgleda da se ja pojavljujem još ređe! :) Hvala! Za lepe želje nikad nije kasno.

  • 28. decembar 2007 10:56:43, valsinuts

    ma nista strasno :) nekako je ovaj post super za cestitanja:
    Srecna Nova Godina I Puno Lepih Zelja!
    svako dobro, Natuljice i lep provod ;)

  • 16. april 2008 8:14:13, valsinuts

    nato, pa gde si? nema te pa te nema... nekako-'bes ovaj blog kad nema drugara na njemu :) veliki pozdrav

  • 13. septembar 2008 14:15:36, trej

    pozdrav ako ovo ikad prochitash... :)

  • 12. jun 2009 0:13:46, maqa

    naatuljkaaaaa,,,tu si negde,,,sunjas se,,
    vidim teeeee :))))))))

  • 12. jun 2009 0:22:33, natuljica

    Pa da, čitam te stare postove i smijem se. Malo sebi, malo drugima, ali više sebi. Ove suze, koje pominjem u postu su vjerovatno imale veze sa nečim drugim, mnogo ljepšim, ali tada to nisam znala. A sad znam. Lijepo je vidjeti da još ima poznatih lica.

  • 12. jun 2009 9:18:01, adrian

    jeste lepo ;)

    • Poludjela ptica /Dobriša Cesarić/

    Kakvi to glasovi čuju se u mraku,
    Nad noćnim poljem, visoko u zraku?  
    Ko li to pjeva? Ah, ništa, sitnica:     
    Jedna u letu poludjela ptica.

    Nadlijeće sebe i oblake trome,            
    S vjetrom se igra i pjeva o tome.               
    Svu svoju vjeru u krilima noseći,                 
    Kuda to leti, što bi htjela doseći?

    Nije li vrijeme da gnijezdo vije?
    Kad bude hladno da se u njem grije.
    Ko li te posla pjevati u tminu?
    Sleti u nižu, u bolju sudbinu.

    Ne mari za to poludjela ptica.
    Pjeva o vjetru što je svu golica.
    A kad je umor jednom bude srvo,
    Neće za odmor nać nijedno drvo.

     
    objavio Natuljica 26. novembar 2007 13:02:00 | Permalink | 3 Komentar(a)


  • 26. novembar 2007 16:39:00, bolero

    mislim da su pisci u to vreme bili optereceniji rimom i slogom nego onim sto u pesmi pise.volis cesarica?ne znam, ja sam radije za slobodan stih..pozd.

  • 26. novembar 2007 17:44:00, Natuljica

    Pa lepo je imati različite stavove :)

  • 29. novembar 2007 9:37:00, misko

    Dobriša... Dobar je Dobriša

    • sub - 24.11.2007
    Niče - Tako je govorio Zaratustra
    Nedavno sam pogledao u tvoje oko, o zbiljo života, i vidjeh gdje blista zlatni čamac na noćnim vodama, čamac poput ljuljaške, koji je propadao, tonuo, no i - opet se uzdizao.
     
    objavio Natuljica 24. novembar 2007 16:01:00 | Permalink | 2 Komentar(a)


  • 26. novembar 2007 17:27:00, trej

    mmm lepo je voleti Nicea. Drago mi je da si napisala ovaj post.

  • 26. novembar 2007 17:43:00, Natuljica

    Kako kada.. :)

    • uto - 20.11.2007
    Na ulici
    Stojim u redu ispred trafike, čekam da kupim novine. Ispred mene mladić traži slims cigarete ali ne zna koje (zna samo da su slims). Odmiče se u stranu, uzima mobilni u ruke da provjeri koje slims cigarete treba da kupi, uzimam novine i treba samo na pult da spustim 20 dinara. Iza mene začujem muški glas koji preko reda traži cigarete. Okrenem se u čudu i upitam gospodina za red, a on će meni:
    - Pa vi birate...
    - Ne, ja sam izabrala, a vi ste uleteli preko reda (I da biram, valjda imam pravo da biram?!) 
    Slježe ramenima, uzima svoje cigarete i odlazi. Plaćam novine, odlazim i ja, ljuta. Onaj za slims ostade na milost i nemilost redu, vjerovatno je morao na kraj reda. 
    Ljuta sam na društvo koje uporno njeguje skaradne običaje. Ljuta sam na prodavačicu koja je njegov saučesnik jer se pravila da ne vidi ko je na redu. Ljuta sam na sebe što nisam bila oštrija pa u inat rekla: ne možeš preko reda, napravila scenu i izvređala ga. U pitanju je pola minute koje ništa ne znače ali samo da mu dam do znanja da treba čekat svoj red. Svi nekud jure, guraju se, upadaju preko reda. Kada me na pješačkom prelazu vozač pusti ostanem u čudu. S velikim strahom pretrčim jer strijepim od onoga što je iza njega - da ne pogubi živce i krene u preticanje. Nedavno sam stariju gospođu pustila ispred sebe u C marketu (imala sam punu korpu), nije mogla da se načudi. Tri puta se zahvaljivala na ukazanoj pažnji pa je meni postalo neprijatno.
    Sve češće pomislim kako smo potpuno beznadežna nacija.
     
    objavio Natuljica 20. novembar 2007 13:23:00 | Permalink | 8 Komentar(a)


  • 20. novembar 2007 13:51:00, trej

    mislim da to nije vezano za nasu naciju, nego za to kakva je ko osoba. A da nam osnovne kulture nedostaje - to stoji. (upravo sam napisao kontradiktornost ali stojim iza obe tvrdnje)

  • 20. novembar 2007 13:54:00, iznogoud

    Neću komentirati ništa, čekam da Miško kaže svoje :).

  • 20. novembar 2007 13:56:00, glup sam, glas ne vazi

    pa i jesmo. nadu smo morali da ostavimo kad su nas pretresali na ulasku u nacije.

  • 20. novembar 2007 15:34:00, slobodna

    Sve mi je ovo baš poznato... Pre neki dan sam i ja bvila tako blesavo zahvalna vozaču koji je zastao da bismo prešli ulicu. Čak sam mu se i osmehnula...

  • 20. novembar 2007 16:43:00, misko

    Ljudi smrde (ne odrzavaju licnu higijenu), guraju se da prvi udju u gradski prevoz, onda se guraju da prvi izadju, disu vam za vrat i vire preko ramena u posti, banci i mijenjacnici, idu preko reda (suhomesnato u super/hipermarketima je iz nekog razloga omiljena lokacija za ovaj sport),... Nema lista kraja. Sve to odraz zaostalosti i nekulture u kome se nalazi ovo drustvo! Mada ce neko to sigurno objasniti sankcijama i neimastinom a moja prabaka bi na to vjerovatno rekla: "U zlu se ne ponizi, u dobru se ne uzvisi." Toliko za ovaj put.

  • 20. novembar 2007 17:29:00, DiplomiraniDuduk

    Slažem se sa @trejom - zavisi od osobe!

  • 23. novembar 2007 22:02:00, bolero

    baba sa stakom i velikom torbom ulazi u krcat bus.na vratima je.neko joj je pronasao mesto(druga baba)ali avaj, niko da je propusti da prodje do tog mesta,a kamoli da pomogne..a to je sasvim uobicajen i svakodnevan prizor.mozda zavisi od osobe,ali sve nas je vise-potpuno nemarnih za sve oko sebe.tuzni smo.

  • 23. novembar 2007 23:38:00, yavathol

    Previse su ljudi danas bezobrazni da bi ti bila fina prema njima ali opet ima po koja OSOBA koja ume da ceni tvoj gest.Biraj trenutke pazljivo;)

    • pon - 19.11.2007
    U SUTON /Dobriša Cesarić/
    U suton, kada prve zvijezde
    I prve gradske lampe sinu,
    Kad ljubavnik o dragoj sanja,
    A pijanica o svom vinu -

    Ja tiho hodam pored kuća
    u kojima se svjetla pale;
    Sva zla, i nevolje, i sumnje
    najednom budu posve male.

    I smješim se u meki suton,
    Od zapaljenih zvijezda svečan,
    I osjetim dubinu svega,
    I da je život vječan - vječan.
     
    objavio Natuljica 19. novembar 2007 12:29:00 | Permalink | 7 Komentar(a)


  • 19. novembar 2007 14:55:00, trej

    lepa pesma :) svidja mi se zadnja strofa

  • 19. novembar 2007 14:57:00, glup sam, glas ne vazi

    hoću tebe. mislim, nešto tvoje. to jest, hoću da kažem, ono što ti napišeš. na blogu.

  • 20. novembar 2007 9:00:00, misko

    Kad sam prvi put vidio to ime u čitanci bilo mi je zanimljivo. Lijepo je dati djetetu ime Dobriša.

  • 20. novembar 2007 12:41:00, Natuljica

    #Trej, čini mi se da sam baš zbog te posljednje strofe i posljednjeg stiha odabrala pjesmu. #Glup sam, ne znam čime sam zaslužila takva laskanja?! Hvala. #Miško, važno je akcentovanje! :)

  • 20. novembar 2007 13:47:00, Erazmo

    Pozdrav, koleginice. :)

  • 20. novembar 2007 14:20:00, Natuljica

    Pozdrav kolega! Sad se osjećam kao na tajnom zadatku :)

  • 20. novembar 2007 15:52:00, Erazmo

    Hehe :)

    • sub - 17.11.2007
    Čarolija
    Slika na MojBlogu
    Kada padne prvi snijeg uvijek se sjetim jedne zagonetke iz djetinjstva: Bijele koke s neba pale pa su vrata zatrpale. Zažmirim i vidim dedinu toplu sobu. Djed leži na krevetu, tetka sjedi na rubu kreveta, a brat i ja sjedimo u onim starim foteljama što imaju drvene "naslone" za ruke. Napolju je zima, u sobi pucketa najtoplija peć na svijetu. Naši razgovori su uvijek bili mudri i puni topline. Kroz igru i šalu mnogo toga smo brat i ja usvojili. Dječije spoznaje iz tog razdoblja prate me do danas. Bio je to posebna odnos između djeda i nas, a tetka koja je povremeno dolazila u vikend posjete savršeno se uklapala u šemu malih rituala. Rituali su se sastojali u pričama koje su bile poučnog karaktera. Svatko od nas pričao je nešto svoje, mada sam ja najčešće samo zapitkivala. Moju radoznalost i danas je teško zadovoljit. Teme su bile različite, brata je najviše interesovala istorija tako da je on obično pričao neke nove lekcije iz istorije. Ja sam voljela priče o dvorcu grofa Jankovića. U dvorcu je u to vrijeme bila smještena moja osnovna škola, a u vrijeme dedinog djetinjstva nasljednici grofa Jankovića još su žvjeli u dvorcu. Možete samo da pretpostavite šta je dječija mašta vidjela kroz dedine priče. Dedin otac, moj pradjed, i generacije prije njega bavili su se pozlatom pa je dosta posla bilo baš u tom dvorcu. Djed je na tanane objašnjavao kako se radila pozlata, te da su se zlatni listići (poput folije) nabavljali u Budimpešti u Zlatnoj ulici kod Jevreja. Četkica kojom se nanosila zlatna "folija" na površinu morala je da bude od dlake iz devinog uha... Zamislite sebe sa jedno šest godina i priču o dvorcu, zlatu, putovanju u Budimpeštu kod čuvenih trgovaca, četkica od dlake iz devinog uha. Nije mi trebao Hari Poter i ostale družine čarobnjaka. Moj djed je imao najljepšu čaroliju ispod svojeg filcanog šešira. 
    Voljela bi da večers mogu ući u dedinu toplu sobu, sjest na njegov krevet i slušat iznova sve te priče.

     
    objavio Natuljica 17. novembar 2007 11:34:00 | Permalink | 10 Komentar(a)


  • 17. novembar 2007 11:59:00, glup sam, glas ne vazi

    vešto stavljaš pozlatu na uspomene. veoma mi se dopada.

  • 17. novembar 2007 13:10:00, Natuljica

    Hvala, danas mi nešto prija.

  • 17. novembar 2007 17:29:00, Vladislav Radak

    Mi koji nismo imali od koga da slušamo priče morali smo da čitamo Harija Potera.

  • 17. novembar 2007 22:19:00, slobodna

    Mmmm, miriše nostalgija... Topla priča, skoro nestvarna koliko je lepa. :)

  • 19. novembar 2007 10:27:00, Natuljica

    #Vladislave, vjerujem da je tako. #Slobodna, nostalgija se uvukla pod kožu dolaskom snijega...

  • 19. novembar 2007 12:35:00, wkj

    Nale je majstor zapanjujuće jednostavnosti

  • 19. novembar 2007 13:32:00, Natuljica

    Auu, nije valjda dotle došlo?! :)

  • 19. novembar 2007 13:39:00, wkj

    u, ja odavno mislim to, dakle ako je dotle došlo, došlo je odavno dotle

  • 19. novembar 2007 14:39:00, Natuljica

    :) dotle, dotle!

  • 19. novembar 2007 14:55:00, glup sam, glas ne vazi

    nema sumnje.

    • ned - 04.11.2007
    crtice

    Bila je ovo radna subota. U vecernjim casovima prebacila sam na onu stranu Save u dobro poznati stan moje visegodisnje prijateljice. Pripremila je veceru poslije koje smo uz fino bijelo vino caskale nekoliko sati. Vrijeme je proletjelo, posljednji autobus prema centru uskoro je kretao. Ponovo sam navukla jaknu, obula cizme i uputila se ka stanici.
    U autobusu sam posmatrala lica ljudi, trazila nekog poznatog. Uzalud! Davno sam napustila Studentski grad, blokove i sve lijepo sto me vezalo za “lijevu” obalu. Nekada nije mogao proci vikend a da u nocnom autobusu ne sretnem nekog poznatog. Danas vise nije tako.
    Sidjoh u centru. Za razliku od mojih saputnika koji su jurili u nocni provod, laganim korakom, po inerciji, krenula sam u pravcu broja 23. Grad pulsira, auti jure, zivot tece, osjecam neobjasnjivi spokoj.
    Palim svjetlo, skidam jaknu, po navici perem ruke. Ovaj tecni sapun isuvise pjeni i zadrzava se na slivniku lavaboa. Vrijeme je za novu stranicu.

     
    objavio Natuljica 4. novembar 2007 0:26:00 | Permalink | 11 Komentar(a)


  • 4. novembar 2007 0:38:00, treca_smena

    u sredu idem na faks posle 7 godina od diplomiranja (drugar brani magistarski)... i sumnjam da cu ikog prepoznati (sem nekih profesora)... i oni najtemeljiji i najuporniji su odavno zavrsili ili digli ruke... najbolje stranice romana ostaju iza nas....

  • 4. novembar 2007 2:03:00, ivanajankovic

    Pretpostavljam da cu se tako osecati posle nekih 15-ak godina.

  • 4. novembar 2007 8:27:00, DiplomiraniDuduk

    Iako to možda tako ne izgleda, sve opisano znači da si napredovala! :)

  • 5. novembar 2007 10:54:00, Natuljica

    Da, to je taj neizbježan korak dalje :)

  • 5. novembar 2007 21:16:00, imber

    peri ruke obavezno! vidis da zutica vreba :))) mrzim radne subote!

  • 7. novembar 2007 19:13:00, Vladislav Radak

    Ja nikog nikada nisam prepoznao u autobusu. Mislim, možda sam i nekoga znao...Predpostravljam da ovih dana vreme ide previše brzo...

  • 12. novembar 2007 17:29:00, misko

    Ne shvatam u potpunosti ovu metaforu sa tecnim sapunom. Mozda nakon par citanja...

  • 12. novembar 2007 18:07:00, misko

    Ne razumijem i dalje. Nemoj samo biti u banani zbog sapuna. Nije to najvaznija stvar na svijetu.

  • 13. novembar 2007 22:21:00, Natuljica

    To je zbog soft jazz-a :)

  • 14. novembar 2007 9:28:00, misko

    Soft jazz goes easy with soft soap...

  • 14. novembar 2007 11:36:00, Natuljica

    Pratiš, pratiš! :)

    • pet - 02.11.2007
    Oluja
    Navala nezadrživog bijesa. Hoću da puknem. DA, ja sam pušač. Uživam u dimu cigarete ali ako je rečeno da na poslu nema uživanja u cigaretama zbog smrada koji ne dolikuje jednoj finoj agenciji poput naše, onda to tako MORA da bude. Moja starija koleginica (gazdina mamica) puši jednu za drugom. Nije što će stranke pomislit da su ušle u kafanu, nego što otvara prozore pa se ja i moji jajnici oduzimamo. Takođe primjenjuje taktiku pušenja u kuhinji koja ima 2 kvadrata i nema prozora, a tu nam stoje kaputi. Kakav je to samo miomiris jakne poslije radnog dana! Kako Vi ženi od pedeset i kusur godina da objasnite da nije profesionalno, a još manje kolegijalno to njeno narkomansko ponašanje?! Kako da objasnite da ako je ona završila reproduktivni ciklus moj tek treba da dobije smisao (ako ju već sopstveni biznis ne interesuje)?
    Mnogo ružnih riječi bi mogla ovdje napisat (bilo bi mi lakše) ali ne želim jer ću sutra ružno misliti o sebi, a situacija se neće promijenit. I sto puta kažem nije ona vrijedna ovoga.

     
    objavio Natuljica 2. novembar 2007 13:19:00 | Permalink | 6 Komentar(a)


  • 2. novembar 2007 16:15:00, trej

    uh, potpuno te razumem. imam slican slucaj kod mene na poslu, samo sto je u pitanju neljubazan tip koji tako tera musterije. ne ume ni da se nasmesi. Ljubazan je jedino prema ljudima vecim od njega.

  • 2. novembar 2007 16:29:00, Natuljica

    :) Ma sve su to... gluposti ali nekad ne mogu da si pomognem pa moram negdje izduvat ventil. Bolje ovdje nego kući.

  • 2. novembar 2007 19:00:00, motel

    kako bi to kazala krasna Nada, "nikada se ništa ne menja"

  • 2. novembar 2007 19:06:00, dkrstic

    Prozvod njenog (negdasnjeg)reproduktivnog procesa dozvoljava takvo maltretiranje... Ovde su otisli u drugu krajnost... u pojedinim gradovima u Arizoni pusenje je zabranjeno i NAPOLJU! A da ti poslajes bakutu malo ovde na prevaspitavanje:)

  • 3. novembar 2007 12:13:00, Natuljica

    Eh kad bi samo mogla... #Motel, kakva je to trostruka negacija? NIKADA, NIŠTA, NE MENJA

  • 13. novembar 2007 16:12:00, misko

    Brijem da je trostruka ok. Tri minusa su minus. Neka te ne zavarava dvostruka negacija. Nije to isto.